Budućnost nije onakva kakva je nekada izgledala: Razmišljanja o obliku sledećeg normalnog – Prvi deo

Covid 19 kriza je događaj koji sve menja u svetu. Mogu se navesti sedam elemenata koje bi poslovni lideri trebali razmotriti kada planiraju naredne normalne aktivnosti.
Suočavanje sa koronavirusnom krizom i njenim posledicama mogao bi biti imperativ našeg vremena. Zapravo, tvrdili smo da to pretpostavlja „skorašnje restrukturiranje globalnog ekonomskog poretka“. Kao što je Ian Davis, jedan od prethodnih McKinsey upravljačkih partnera, napisao 2009. godine usred globalne finansijske krize:
„Za neke organizacije kratkotrajni opstanak je jedina tačka dnevnog reda. Drugi zaviruju kroz maglu neizvesnosti, razmišljajući o tome kako se pozicionirati nakon što kriza prođe i stvari se vrate u normalu. Pitanje je: „Kako će to normalno izgledati?“ Iako niko ne može reći koliko će dugo trajati kriza, ono što nađemo na drugoj strani neće izgledati kao ono što je bilo normalno posljednjih godina.“

Nemoguće je znati šta će se dogoditi. Ali moguće je razmotriti lekcije prošlosti, i daleke i novije, i na osnovu toga konstruktivno razmišljati o budućnosti. Verujemo da će sledeći elementi biti važni u oblikovanju sledeće normale – i da će se poslovni lideri morati pomiriti s njima.

1. Udaljenost se vraća

Sredinom 1990-ih ideja o „smrti na daljinu“ stekla je valutu. Razmišljanje je bilo da su nove internetske i telekomunikacijske tehnologije omogućile komunikaciju i rad na nove načine što drastično umanjuje vrednost fizičke blizine. Kako je protok informacija postajao jeftin i neprimetan, globalni lanci snabdevanja veike složenosti bili su u stanju da isporučuju upravo blagovremene proizvode kao rutinu. Prekogranična trgovina dostigla je nove vrhunce. I rastuća srednja klasa sveta prešla je na putovanja i turizam sa nečim nalik napuštanju.

I pre udara COVID-19 bilo je znakova nelagode, izraženih pozivima na protekcionizam i restriktivniju imigracionu i viznu politiku. Na ove načine ljudi su ustvari nastojali da stvore veću distancu od drugih za razliku od njih samih.

Takvi stavovi su, naravno, bili daleko od univerzalnih. Ali da bi se izborile sa pandemijom, vlade širom sveta uvele su ograničenja za ljude i dobra koja nisu viđena decenijama. Prema jednoj studiji, više od tri milijarde ljudi živi u zemljama čije su granice sada potpuno zatvorene za nerezidente; 93 posto živi u zemljama koje su zbog koronavirusa postavile nove granice ulaska. Kada bi moderni Hannibal želeo mirno preći Alpe, njegovi slonovi bi bili odbačeni. Na kraju će se turisti vratiti i granice će se ponovo otvoriti, ali sigurno je da se prethodni status kuo neće vratiti.

Za preduzeća, zaista, veća granica; veća sklonost lokalnim proizvodima i uslugama; potreba za otpornošću u lancima snabdevanja koja pokreću približavanje izvorišnim tržištima (vidi element 2, „Otpornost i efikasnost“); i možda obnovljena otpornost na globalizaciju, sve su moguće posledice akcija koje se preduzimaju u cilju borbe sa koronavirusom. Tehnologija i dalje smanjuje fizičku distancu, ali na druge se načine može podesiti povrat.

2. Otpornost i efikasnost

Čak i kada ograničenja zaključavanja počinju da se smanjuju, preduzeća će morati da smisle kako da rade na nove načine. Ukratko, otpornost – sposobnost da apsorbuješ šok i izađeš iz njega bolji od konkurencije – biće ključ za opstanak i dugoročni prosperitet.
Opet, prošlost može biti uvod. Istraživanje McKinsey o finansijskoj krizi 2008. godine, otkrilo je da je mala grupa kompanija iz svakog sektora nadmašila svoje kolege. Imali su veliki pad, prihodi padaju oko proseka u industriji, ali oporavljali su se mnogo brže. Do 2009. zarade otpornih kompanija porasle su za 10 procenata, dok su prihodi nerezidenata opali za gotovo 15 procenata. Ono što je karakterisalo otporne kompanije bilo je priprema pre krize – obično su imali jači bilans – i efikasnu akciju tokom nje – tačnije, njihovu sposobnost da smanje operativne troškove.

Ovaj savet je i dalje zdrav, ali nedovoljan. COVID-19 bi mogao završiti osiromašenje finansijske krize u ekonomskoj šteti. U tom slučaju, neće biti dovoljno da mnoge kompanije utiču na svoj poslovni model; umesto toga, oni će to morati da preispitaju.
Jedna implikacija ovoga ima veze sa načinom rada lanaca snabdevanja; kompanije se smatraju ranjivim jer ne mogu dobiti potrebne delove. Lanac snabdevanja izgrađen na pravodobnom inventaru i raspodeljenom izvoru komponenti možda će morati da se preispita, s obzirom na način na koji su mnogi bili poremećeni. Umesto toga, kompanije će želeti da naprave rezervne i sigurnosne planove.

Takođe će se revidirati ostali ključni elementi poslovne strukture. Na primer, Wall Street Journal je primetio da je kriza otkrila slabosti u planovima za sukcesiju jer se lideri razbole i da se poslanici brzo moraju naći u svim aspektima operacija. Kompanije uče na teži način da planiranje sukcesije mora ići mnogo dublje od C-paketa i mnogo šire, reagujući i na moguće kratkoročne poremećaje.

Investitori će verovatno uzeti u obzir i osmisliti načine kako da sistematičnije uključe otpornost u svoje procene. Zaista, usled nedavnih prirodnih katastrofa, poslovni lideri i investitori sve više su prepoznavali uticaj klimatskih promena, što je imalo posledice na donošenje odluka i procenu vrednosti. Ovaj pritisak da se u procenu poslovanja uključe faktori zaštite životne sredine, društvenog upravljanja i upravljanja verovatno će se proširiti i na uključivanje otpornosti na spoljne šokove, kao što su pandemije. Sve u svemu, mnoge kompanije će uravnotežiti svoje prioritete, tako da otpornost – u svim njenim manifestacijama – postaje jednako važna za njihovo strateško razmišljanje, kao što su trošak i efikasnost.

3. Porast beskontaktne ekonomije

Naročito u tri oblasti – digitalna trgovina, telemedicina i automatizacija – pandemija COVID-19 mogla bi se pokazati kao presudna prekretnica.

Elektronska trgovina već se smisleno i vidljivo uklapala u prodaju kao u slučaju prodavnica od opeka i maltera. Ono što je koronavirus uradio jeste da ubrza promenu navika kupovine koja je već dobro uspostavljena. Na primer, rane indikacije iz Kine su da su novi kupci i tržišta – posebno pojedinci stari 36 i više godina i stanovnici manjih, manje uspešnih gradova – počeli da kupuju na mreži u većem broju. U Evropi je 13 procenata potrošača početkom aprila reklo da planiraju prvi put da pregledaju mrežne e-pošte. Samo u Italiji transakcije e-trgovine porasle su 81 odsto od kraja februara.
Podaci za telemedicinu i virtuelno zdravlje jednako su upečatljivi. Teladoc Health, najveća američka samostalna telemedicinska služba, izvestila je o porastu usluge za 50 procenata u nedelji koja se završava 20. marta i dodaje hiljadu lekara u svoju mrežu. Federalna komisija za komunikacije troši 200 miliona dolara na poboljšanje povezanosti između pacijenata i pružalaca virtuelnih zdravstvenih usluga, a američko Ministarstvo zdravlja i ljudskih usluga povećalo je nadoknade za telemedicinu i omogućilo međudržavno pružanje virtuelne nege. Švedska KRI International, jedna od najvećih evropskih dobavljača telekomunikacija, izvestila je da je registracija veća od 200 odsto. Francuska i Koreja su izmenile propise kako bi olakšale pristup telemedicini. Sa vakcinom ili tretmanom udaljenim najmanje nekoliko meseci, obe strane i pacijenati i pružaoci zdravstvene zaštite imaju razloga za širenje virtuelnih interakcija.

Veća automatizacija se već dešavala pre COVID-19. Krajem 2017. godine McKinsey Global Institute procenio je da 60 posto svih radnih mesta može videti više od 30 posto njihovih ključnih zadataka automatizovano, što će uticati na 400 do 800 miliona radnih mesta širom sveta do 2030. godine. Prema Brookings Institutu, tokom tri recesije koje su se dogodile u poslednjih 30 godina, tempo automatizacije povećavao se tokom svake.
Zapravo, postaje moguće zamisliti svet poslovanja – od fabričkog poda do individualnog potrošača – u kojem je ljudski kontakt sveden na minimum. Ali nije eliminisano: za mnoge ljude vraćanje u normalu uključivaće ponovo odlaženje u prodavnice, a kiosci na ulici tipični za veliki deo sveta u razvoju neće biti zamenjeni bezgotovinskim hiper-prodavnicama. Pacijenti sa složenim potrebama i dalje će želeti da vide svoje lekare lično, a mnoge vrste poslova nisu automatizovane. Ali trendovi su nepogrešivi – i verovatno nepovratni.

Izvor: McKinsey