Smanjenje emisija u poljoprivredi kroz poboljšane poljoprivredne prakse

Uloga poljoprivrede u emisijama gasova koji daju efekat tzv. staklene bašte široko je poznata, ali nije dobro shvaćena. Istina, više od jedne četvrtine svetskih emisija tih gasova dolazi od poljoprivrede, šumarstva i promene u upotrebi zemljišta. A ako se aktivno ne pozabave, ove emisije će se verovatno povećavati jer sve više ljudi naseljava Zemlju i potrebe za hranom i dalje rastu.

Globalno zagrevanje od 1,5 ° C, u izveštaju Međuvladinog odbora za klimatske promene za 2018. godinu, jasno govori da je potreban „brz i dalekosežan“ prelaz da bi se uticaj klimatskih promena ograničio na 1,5 stepeni Celzijusa.

1 Ako to učinite, potrebno je zadržati se u kumulativnojemisiji ugljenika od 570 gigatona ekvivalentnog ugljen-dioksida (GtCO2e),

2 dostižući neto-nulu emisije ugljen-dioksida u globalu oko 2050. godine i značajno smanjiti emisiju drugih gasova – uključujući metan i azotni oksid.

Svaki uspešan scenario značio bi velike promene u poljoprivredi, od načina na koji se bavimo poljoprivredom, do načina na koji jedemo i gubimo hranu, do načina na koji upravljamo našim šumama.

Postizanje ovih velikih promeena može biti izazovnije za poljoprivredu nego za ostale sektore. Iako je tempo smanjenja emisija i dalje previše spor, drugi su sektori identifikovali mnoge tehnologije koje bi mogle značajno smanjiti emisiju: ove opcije ne moraju nužno postojati u poljoprivredi. Poljoprivreda je takođe značajno manje konsolidovana od ostalih sektora; smanjenje emisije zahteva delovanje jedne četvrtine svetske populacije. Konačno, poljoprivredni sektor ima složen niz ciljeva koje treba uzeti u obzir pored klimatskih ciljeva, uključujući biodiverzitet, potrebe u ishrani, sigurnost u hrani i sredstva za život poljoprivrednika i poljoprivrednih zajednica.

Prvi korak u smanjenju emisija iz poljoprivrede jeste proizvesti hranu što je efikasnije moguće – to jest promeniti način na koji radimo. Skup dokazanih poljoprivrednih tehnologija i praksi koje koriste efikasne gasove – neki od njih se već koriste – mogao bi da postigne oko 20 procenata potrebnog smanjenja emisija do 2050. godine u ovom sektoru.

Na osnovu više od decenije analize smanjenja gasova sa efektom staklene bašte, identifikovali smo prvih 25 mera za smanjenje emisije na farmama i organizovali ih u graničnu krivulju troškova smanjenja (MACC). Ove mere mogu da smanje do 2050 kombinovanih 4,6 GtCO2e u poređenju sa emisijama koje su uobičajene za poslovanje – smanjenje za oko 20 procenata ukupnih emisija iz poljoprivrede, šumarstva i promene korišćenja zemljišta. Štaviše, top 15 mera za smanjenje potencijala doprinelo bi 85% smanjenja emisija i dotakle četiri glavne kategorije: energija, životinjski protein, usev i uzgoj pirinča.

Za svaku meru, izračunava se procena ublažavanja potencijala i troškova odozdo nagore koristeći sintezu dostupne literature; poređenje među modelima Globalnog modela upravljanja biosferom, regionalizovanim uticajem zajedničke poljoprivredne politike i holandskom agencijom za životnu sredinu; i razgovore sa relevantnim stručnjacima i praktičarima. Prikazani troškovi uključuju kapitalne troškove, operativne troškove i potencijalne uštede troškova. Za sve mere procenjen je nivo ambicioznosti kao i svesna potencijalnih ekonomskih i neekonomskih barijera koje se mogu primeniti u regionima, vagama poljoprivrede i proizvodnim sistemima.

Ova analiza je karakteristična i po širini i po dubini; naš cilj je pružiti konkretne smernice za kreatore politike, poljoprivrednike i akademske radnike kako bi podstakli neophodne promene u sektoru poljoprivrede. Treba imati na umu neka ograničenja globalnog MACC za poljoprivredu:
• Prikazani troškovi su ponderisani prosek i zbog toga se ne može pretpostaviti da važe u svim regionima.
• Potencijalno preklapanje se kontroliše ograničenim usvajanjem na nivou regiona i vrsta kao i ograničavanjem MACC-a na mere koje bi se mogle zajedno primeniti.
• MACC bi mogao bitno da se promeni u narednih 30 godina zbog povećanja i mera i stopa primene.

Tokom ljudske istorije, poljoprivreda je odgovorila na najveće izazove čovečanstva. Sektor je povećao proizvodnju hrane do nivoa koji su mnogi smatrali nemogućim. Sektor sada ima priliku da još jedan veliki doprinos uspehu čovečanstva tokom ovog ključnog okvira za delovanje.

IZVOR: McKinsey