Аktivnosti kojima se dolazi do održivosti u pakovanju – bez brzih pobeda

Održivost, posebno regulatorna i javna zabrinutost oko otpada od ambalaže za jednokratnu upotrebu, kombinuje se s drugim snažnim trendovima da bi se podstakle velike promene u ambalaži potrošača. Regulatori kreću u vezi s tim problemom, a kompanije za brzu potrošnju robe (FMCG) i trgovci na malo proaktivno se obavezuju na poboljšanje održivosti njihove ambalaže i na temeljno promišljanje sistema pakovanja.

Dolazi do značajnog uticaja na pretvarače ambalaže i njihov lanac vrednosti, što bi moglo ugroziti opstanak mnogih u industriji. Međutim, za pretvarače ambalaže sa pravim fokusom i inovacijskim mogućnostima, novi pejzaž može ponuditi značajan rast i nove mogućnosti partnerstva za podršku kupcima u reviziji njihovih pakovanja.

ODLAGANJE OTPADA U OKEANU I DEPOPNIJAMA

Pakovanje je sveprisutno u našem svakodnevnom životu i omogućava minimiziranje otpada hrane i sveukupnu lomljenost proizvoda uz napredne mogućnosti praktičnosti uz niske troškove. Tokom protekle decenije, globalna industrija ambalaže uživala je snažan rast, vođen promenom u izboru supstrata i širenjem novih krajnjih tržišta. Promene naslova uključuju povećanu upotrebu plastike za zamenu drugih supstrata i prilagođavanje potražnje potrošača zbog praktičnosti, ali i ekonomski procvat u Kini i drugim regionima u nastajanju.

Međutim, široka upotreba ambalaže za jednokratnu upotrebu rezultovala je velikim opterećenjem za okolinu, a upravljanje ambalažnim otpadom se suočava s krizom zbog dva nerešena izazova:

Reciklaža ambalaže. Velike količine ambalaže proizvedene danas ne mogu se reciklirati u postojećim sistemima za recikliranje. Ovo se posebno odnosi na ambalažu od više materijala, koja danas predstavlja značajan i nerešen izazov u recikliranju.

Recikliranje i curenje ambalaže. Stope recikliranja plastične ambalaže relativno su niske. U Sjedinjenim Državama, na primer, otpadom se obično upravlja sa malim procentom, ali stope povrata ambalaže i plastičnih proizvoda za hranu su oko 28 procenata. U Evropi je prijavljena stopa recikliranja plastične ambalaže nešto viša i iznosi oko 40 procenata, u poređenju sa približno 80 procenata za karton i 75–80 procenata za metal i staklo. Regije u nastajanju (posebno Azija) su pod najvećim pritiskom, jer rast potražnje za pakovanjem prevazilazi globalne stope rasta, a sistemi za prikupljanje otpada, a kamoli recikliranje, ne postoje na traženom nivou. Procenjuje se da će globalno curenje ili neuredno odlagalište svih tokova plastike (i trajnih i dugotrajnih) biti oko 19 procenata, a samo 16 procenata plastičnog otpada preradjeno je da bi se napravila nova plastika. U stvari, najveći deo globalnog otpada od plastike ide u spaljivanje (25%) i deponije otpada (40%), što znači da se ti materijali zauvek gube kao resurs, uprkos potencijalu plastike za ponovnu upotrebu i recikliranje.

Ovo nije prošlo nezapaženo; javna svest o curenju ambalažnog otpada, posebno plastičnog otpada, u životnu sredinu značajno se povećala do svih vremena u poslednjih 12–24 meseci.

PRISTUP CILjNIM MOGUĆNOSTIMA U ODRŽIVOM PAKOVANjU

Prerađivači se mogu strateški najbolje pozicionirati da podrže kompanije FMCG i prodavce na održivom pakovanju tako što priznaju da:

• Proizvođači proizvoda za široku potrošnju i dalje će morati da upravljaju troškovnom efikasnošću rešenja za pakovanje i visokim stepenom korisničke upotrebe, na primer, proizvodima koji se lako otvaraju i ambalažom dizajnirani za potrošnju u pokretu.
• Neće sve vrste akcija imati isti uticaj na različite aspekte trajanja održivosti (na primer, nizak otpad od hrane naspram reciklaže korišćenjem ambalaže sa visokim barijerama ili višeslojnog filma može značajno povećati rok trajanja i minimizirati količinu otpada od hrane duž lanca, ali sama ambalaža može biti manje reciklirajuća).
• Različiti segmenti krajnjih proizvoda će imati različitu osetljivost na održivost.
• Tehnička i ekonomska izvodljivost varira u zavisnosti od primene, kao i geografskog regiona, a implikacije na troškove nadilaze samo cene ambalažnog materijala i troškove konverzije.
• Svaka promena ambalažnog materijala ili dizajna utiče na ukupnu strategiju brendiranja.

 

Ne postoji rešenje veličine za sve koji konverteri mogu prihvatiti dok rade sa strategijama održivog pakovanja sa svojim kupcima FMCG i prodavačima. Postoje složenosti i kompromisi za razmatranje ako žele da se kreću kroz ove izazove održivosti kako bi pronašli najefikasniji put ka rastu i očuvanju vrednosti sa inovacijama u primeni. Da bi skicirali svoj tok, predlažemo da pretvarači razmotre trodelni pristup kako bi im pomogli da identifikuju mogućnosti.

McKinsey