Digitalizacija evropskih železnica

Voz je simbol industrijskog razvoja i nacionalnog ponosa za mnoge evropske zemlje, a značaj železnica ne pokazuje znakove opadanja. Putnički kilometri porasli su za više od 10 odsto u poslednjih pet godina, a železnica osvaja putnike iz vazdušnog putovanja na glavnim međugradskim linijama. Oko 7 procenata putničkog prometa u Evropi odvija se železnicom, u poređenju sa manje od 1 procenta u Americi. Evropski zeleni dogovor, zajedno sa nacionalnim propisima, još više gura putovanje železnicom. Pored toga, francuska vlada otkazivanjem letova na kratke relacije za Air France kao preduslov za finansiranje aviokompanije tokom krize COVID-19 verovatno će rezultirati dodatnim putnicima koji se okreću železnici.

Uprkos snazi evropske železnice, industrija je delimično izgrađena na zastarelim naslednim sistemima koji su u nekim slučajevima sve teži, a gotovo nemoguće održavati. Neke velike evropske železnice imaju više različitih vrsta međusobnih veza, neke stare više od jednog veka, i tone zastarele tehnologije pored pruge koju više ne mogu održavati zbog nedostatka potrebnog znanja ili rezervnih delova.

Automatizovano zaključavanje, otprema vozova i upravljanje incidentima nude značajne prednosti kapaciteta, efikasnosti, sigurnosti i održivosti putnicima u železnici, operaterima, regulatorima i proizvođačima.

Značajno evropsko zakonodavstvo o sistemu upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS) doneto 2000. godine dovelo je do nekih poboljšanja u tehnologiji, ali napredak je do danas bio spor i pun neuspeha. Deo razloga je taj što efikasna digitalizacija zahteva transformaciju „velikog potiska“, a ne korak po korak. Takođe, regulatorno okruženje koje je loše opremljeno za logiku digitalnih platformi koči prelazak na nove digitalne sisteme.

Da bi prevazišli ove poteškoće i modernizovali evropsku kontrolu vozova i upravljanje saobraćajem, lideri u industriji moraju da priznaju da digitalne tehnologije u potpunosti menjaju pravila. Identifikovali smo pet glavnih promena koje su neophodne da bi se ubrzala digitalizacija železnice, počevši od temeljnog pomaka u načinu rada industrije, uključujući nove načine saradnje između mrežnih operatora, regulatornih tela i proizvođača originalne opreme (OEM-a). Izazov je značajan, ali uspeh je presudan za obezbeđivanje budućnosti industrije i evropske železničke mreže šire za naredne decenije.

Budućnost železničkog saobraćaja je digitalna

Značaj železničke industrije za Evropu je jasan. Mnogi proizvođači originalne opreme za kontrolu i upravljanje saobraćajem svetske klase su ili evropski ili imaju najveći deo svog globalnog otiska u Evropi. Sveukupno, oko 60 procenata svetskog tržišta upravljanja vozovima i upravljanja saobraćajem je evropsko. Ovi OEM proizvođači vode u svetu u signalnim inovacijama kao što je tehnologija pokretnih blokova, koja omogućava vozovima da se kreću u nizu kočionih razdaljina, povećavajući kapacitet za više od 20 procenata na mnogim linijama, i u potpuno autonomnim operacijama, koje dodatno povećavaju kapacitet i sigurnost. Zajedno sa železnicom, evropski proizvođači originalne opreme već su razvili i pustili ove sisteme u komercijalni pogon, mada u malom obimu.

Zamena zastarele tehnologije sa naprednim sistemom za kontrolu i signalizaciju vozova, kao što je ERTMS nivo 2 i viši, koji koristi bežične komunikacije za nadgledanje kretanja vozova, ključni je element digitalizacije kontrole vozova i upravljanja saobraćajem. Iako bi današnji sistemi mogli imati od 100 do više od 1.000 mehaničkih i električnih signalnih kutija, oni će biti zamenjeni novim, digitalnim centrima za zaključavanje i kontrolu, od kojih je samo nekoliko potrebno za upravljanje čak i najvećim železničkim sistemima. U narednih deset godina, ova digitalna unapređenja takođe će omogućiti operaterima da povuku većinu svoje opreme pored pruge, a autonomne vozne operacije zasnivaće se na digitalnoj železničkoj infrastrukturi.

Studije su pokazale da bi velika digitalizacija ove vrste obezbedila sledeće značajne dobitke za putnike, operatere, regulatore i OEM-ove:

• Dodatni kapacitet. Povećanje železničke potražnje gurnulo je mnoge sisteme do njihovih granica kapaciteta; digitalizacija bi mogla povećati kapacitet za više od 20 procenata na mnogim mrežnim linijama bez izgradnje dodatnih staza.
• Jeftine, efikasnije usluge. Mrežni operateri će imati koristi od mnogo efikasnijeg rada i održavanja. Takođe će imati koristi od nižih troškova opreme, jer potencijalno više od 90 posto signalnih kutija može zameniti nekoliko kontrolnih centara. Pored toga, niži troškovi mogu rezultirati smanjenim naknadama za pristup pruzi, od čega će železničari profitirati. Čim se uvedu digitalna kontrola vozova i upravljanje saobraćajem, dostupnost, pouzdanost i tačnost železničkog sistema će se povećati.
• Poboljšano tehnološko vođstvo. Automatizacija i usklađivanje standarda zahtevanih digitalizacijom evropskim proizvođačima originalne opreme i železničkoj industriji uopšte daju priliku za značajne inovacije proizvoda i šansu za osvajanje novih tržišta.
• Povećana ekološka održivost. Digitalizacija omogućava nesmetanije poslovanje, što će biti ključ doprinosa železničke industrije postizanju ukupnih ciljeva emisije CO2 u saobraćaju do 2030. godine i kasnije.
• Šansa za buduće dokaze industrije. Samo digitalno transformisani železnički sistem moći će da se takmiči u transportnoj industriji budućnosti; operatori se ne mogu nadati da će pobediti pametne platforme za mobilnost sistemima za signalizaciju iz 1920-ih, pružnim prelazima iz 1940-ih ili sistemima za zaključavanje iz 1960-ih.

McKinsey