Digitalizacija evropskih železnica

Voz je simbol industrijskog razvoja i nacionalnog ponosa za mnoge evropske zemlje, a značaj železnica ne pokazuje znakove opadanja. Putnički kilometri porasli su za više od 10 odsto u poslednjih pet godina, a železnica osvaja putnike iz vazdušnog putovanja na glavnim međugradskim linijama. Oko 7 procenata putničkog prometa u Evropi odvija se železnicom, u poređenju sa manje od 1 procenta u Americi. Evropski zeleni dogovor, zajedno sa nacionalnim propisima, još više gura putovanje železnicom. Pored toga, francuska vlada otkazivanjem letova na kratke relacije za Air France kao preduslov za finansiranje avio kompanije tokom krize COVID-19 verovatno će rezultirati dodatnim putnicima koji se okreću železnici.

Uprkos snazi evropske železnice, industrija je delimično izgrađena na zastarelim naslednim sistemima koji su u nekim slučajevima sve teži, a gotovo nemoguće održavati. Neke velike evropske železnice imaju više različitih vrsta međusobnih veza, neke stare više od jednog veka, i tone zastarele tehnologije pored pruge koju više ne mogu održavati zbog nedostatka potrebnog znanja ili rezervnih delova.

Budućnost železničkog saobraćaja je digitalna

Značaj železničke industrije za Evropu je jasan. Mnogi proizvođači originalne opreme za kontrolu i upravljanje saobraćajem svetske klase (uključujući Alstom, Bombardier, Hitachi Rail STS, Siemens i Thales) su ili evropski ili imaju najveći udeo u njihovom globalnom otisku u Evropi. Sveukupno, oko 60 procenata svetskog tržišta upravljanja vozovima i upravljanja saobraćajem je evropsko. Ovi OEM-ovi vode svet u signalnim inovacijama kao što je tehnologija pokretnih blokova, koja omogućava vozovima da se kreću u nizu kočionih razdaljina, povećavajući kapacitet za više od 20 procenata na mnogim linijama, i u potpuno autonomnim operacijama, koje dodatno povećavaju kapacitet i sigurnost . Zajedno sa železnicom, evropski proizvođači originalne opreme već su razvili i pustili ove sisteme u komercijalni pogon, mada u malom obimu.

Zamena zastarele tehnologije sa naprednim sistemom za kontrolu i signalizaciju vozova, kao što je ERTMS nivo 2 i viši, koji koristi bežične komunikacije za nadgledanje kretanja vozova, ključni je element digitalizacije kontrole vozova i upravljanja saobraćajem. Iako bi današnji sistemi mogli imati od 100 do više od 1.000 mehaničkih i električnih signalnih kutija, oni će biti zamenjeni novim, digitalnim centrima za zaključavanje i kontrolu, od kojih je samo nekoliko potrebno za upravljanje čak i najvećim železničkim sistemima. U narednih deset godina, ova digitalna unapređenja takođe će omogućiti operaterima da povuku većinu svoje opreme pored pruge, a autonomne vozne operacije zasnivaće se na digitalnoj železničkoj infrastrukturi.

Studije su pokazale da bi velika digitalizacija ove vrste obezbedila sledeće značajne dobitke za putnike, operatere, regulatore i OEM-ove:

• Dodatni kapacitet. Povećanje železničke potražnje gurnulo je mnoge sisteme do njihovih granica kapaciteta; digitalizacija bi mogla povećati kapacitet za više od 20 procenata na mnogim mrežnim linijama bez izgradnje dodatnih staza.
• Jeftine i efikasnije usluge. Mrežni operateri će imati koristi od mnogo efikasnijeg rada i održavanja. Takođe će imati koristi od nižih troškova opreme, jer potencijalno više od 90 posto signalnih kutija može zameniti nekoliko kontrolnih centara. Pored toga, niži troškovi mogu rezultirati smanjenim naknadama za pristup pruzi, od čega će železničari profitirati. Čim se uvedu digitalna kontrola vozova i upravljanje saobraćajem, dostupnost, pouzdanost i tačnost železničkog sistema će se povećati.
• Poboljšano tehnološko vođstvo. Automatizacija i usklađivanje standarda zahtevanih digitalizacijom evropskim proizvođačima originalne opreme i železničkoj industriji uopšte daju priliku za značajne inovacije proizvoda i šansu za osvajanje novih tržišta.
• Povećana ekološka održivost. Digitalizacija omogućava nesmetanije poslovanje, što će biti ključ doprinosa železničke industrije ka postizanju ukupnih ciljeva emisije CO2 u transportu do 2030. godine i kasnije.
• Šansa za buduće dokaze industrije. Samo digitalno transformisani železnički sistem moći će da se takmiči u transportnoj industriji budućnosti; operatori se ne mogu nadati da će pobediti pametne platforme za mobilnost sistemima za signalizaciju iz 1920-ih, pružnim prelazima iz 1940-ih ili sistemima za zaključavanje iz 1960-ih.

Spori tempo digitalizacije u Evropi ugrožava njen istaknuti položaj

Luksemburg i Švajcarska su migrirali svoje sisteme za kontrolu vozova i upravljanje saobraćajem na ERTMS nivo 1 i 2. Španija je uvela ERTMS nivo 2 na mnogim linijama, ali tempo ukupnog napretka u Evropi je spor. Proces migracije danskog i švajcarskog železničkog sistema bio je ispunjen preprekama, uključujući višegodišnja kašnjenja kao rezultat potcenjivanja složenosti projekta i, do sada, napredak u uvođenju ERTMS-a na velikim tržištima kao što su Francuska, Nemačka i Italija je veoma ograničen.

Primena i daljinsko upravljanje digitalnim zaključavanjem i uvođenjem digitalnih korisničkih interfejsa takođe su bili spori. Neke operacije centralne železničke mreže, poput francuske Commande Centralisee de Reseau i nemačke Digitaler Bedienplatz, imaju plan za ažuriranje dela njihovog međusobnog povezivanja, ali vremenski horizonti su dugi: očekuju da će biti gotovi 2033., odnosno 2035. godine.

Ova spora migracija ograničava brzinu napora evropskih istraživača i razvija i ostavlja prostor drugim igračima da uđu na tržište sa agresivnijom strategijom potpomognutom velikim investicijama. Kineska vlada, na primer, snažno je pogurala izvoz železničke tehnologije, a kineska industrija voznih sredstava dominira u mnogim segmentima, na primer, više od 50 posto brzih vozova se sada proizvodi u Kini. Udeo u izvozu kineskog CRRC-a udvostručio se poslednjih godina, uključujući putem ugovora na zrelim tržištima kao što je Nemačka, i sada je ubedljivo najveći proizvođač voznih parkova na svetu. Izvoz signalne tehnologije zaostaje, ali Kina značajno ulaže i verovatno će se uskoro takmičiti i u Evropi.

Potrebna je odlučna akcija

Digitalizacija je osnovna za sposobnost železnice da preraste u ekonomski održiv i ekološki prihvatljiv način prevoza i verujemo da je Evropa u dobroj početnoj poziciji da postigne ovaj rast i postigne uspešnu digitalnu transformaciju. Izazov je značajan, vremenski okvir prilika je uzak i čitava industrija, bez obzira na uloge, mora biti spremna na saradnju i promene. Potencijalni dobici u troškovnoj efikasnosti i kapacitetu, kao i koristi od smanjenih emisija CO2, veliki su kako u Evropi tako i van nje. Da bi bili uspešni, operatori, vlade i proizvođači originalne opreme moraju delovati odmah.

McKinsey