Ekonomija oblaka i šest grešaka koje treba izbegavati

Potencijal vrednosti računarstva u oblaku je ogroman, ali samo za kompanije koje razumeju i prilagođavaju se  realnosti ekonomije oblaka.

Kompanije se možda kreću ka oblaku, ali njihovo razmišljanje je zaglavljeno u svetu nasleđa lokalnog računarstva. Pokazalo se da je to razmišljanje teško promeniti za mnoge kompanije, sa ekonomskim i finansijskim modelima zasnovanim na decenijama tradicionalnih IT praksi koje se zasnivaju na „posedovanju“ IT-a umesto da ga „troše“.

Kao posledica toga, kompanije razvijaju poslovne slučajeve, pregovaraju o ugovorima i prave ekonomske proračune koji ne uzimaju u obzir različite finansijske pristupe i modele koji su specifični za oblak. Ne samo da ovo dovodi do toga da vrednost dobijena od oblaka nije daleko od očekivanja, već u nekim slučajevima ugrožava i same programe u oblaku, pri čemu neka preduzeća čak razmišljaju o promeni kursa.

Među mnogim greškama koje kompanije prave u oblasti ekonomije u oblaku, sledi šest najupornijih.

1. Izrada poslovnog slučaja koji spaja ekonomiju prvog dana i prve godine

Kada se pravi poslovni slučaj za prelazak na oblak, tačne procene vrednosti oblaka su komplikovane fokusom na pristup „podigni i pomeri“ – to jest, na ciljani prenos postojećih aplikacija.

Ovaj pristup omogućava preduzećima da brzo razviju otisak u oblaku i počnu da grade mogućnosti u oblaku prvog dana. Ekonomske koristi uglavnom dolaze od smanjenja troškova hostovanja, skladištenja i održavanja. Nažalost, te prednosti su često prigušene jer kompanije zadržavaju većinu tehničkog duga i operativne neefikasnosti tih migriranih aplikacija, što ih sprečava da iskoriste prednosti dinamičkog obezbeđivanja infrastrukture koje je omogućeno oblakom.

2. Korišćenje ekonomije kapitalnih izdataka „prosečne cene“ naspram ekonomije „dinamičkih troškova“ operativnih rashoda

Tradicionalna IT funkcioniše po modelu kapitalnih izdataka, gde se preduzeća angažuju u periodičnim, dugoročnim vežbama planiranja potražnje, praćene kapitalnim izdacima. U ovom modelu, kapacitet centara podataka se izgrađuje godinama u budućnost, marginalni trošak potrošnje dodatnog infrastrukturnog kapaciteta je minimalan, a kompanije mere svoju troškovnu efikasnost posmatrajući svoje prosečne troškove i nivo korišćenja infrastrukture.

Omogućavajući dinamičko dodavanje skoro neograničenog kapaciteta, dobavljači usluga u oblaku (Cloud Service Providers) su promenili model operativnih troškova, tako da preduzeća plaćaju ono što konzumiraju. Kao rezultat toga, najefikasnija ekonomija oblaka sada zavisi od sposobnosti da se efektivno proceni potražnja za kapacitetom — i odgovarajući dinamički troškovi — u bilo kom trenutku. U suštini, radi se o plaćanju kapaciteta samo kada vam je potreban, a ne o plaćanju kapaciteta koji ne koristite. Kompanije umesto toga treba da razviju dinamičan pristup operativnih troškova ekonomiji oblaka koji kontinuirano optimizuje troškove birajući usluge u oblaku koje najbolje odgovaraju njihovim trenutnim zahtevima radnog opterećenja.

Na primer, jedna medijska kompanija dinamički povećava svoj računarski kapacitet pre velikih promocija korisnika kako bi se prilagodila povećanom korisničkom saobraćaju i smanjuje ga nakon završetka promocije kako bi se izbegla nepotrebna potrošnja u oblaku.

3. Predviđanje potrošnje u oblaku samo na osnovu istorijskih faktora

Kako organizacije prave skok iz sveta kapitalnih troškova tradicionalne IT u svet operativnih troškova u oblaku, istorija postaje mnogo manje pouzdan oslonac za predviđanje budućnosti. To postaje veliki problem kada kompanije moraju da procene potrošnju u oblaku da bi razvile budžete. Često dolazi do neslaganja između predviđene i stvarne potrošnje za više od 20 procenata, što dovodi do loših odluka o raspodeli i teškog ponovnog budžetiranja.

Ključ za bolje predviđanje i planiranje budžeta za oblak je da se on bliže poveže sa poslovnim prioritetima. Na primer, ako kompanija planira veliku promociju vezanu za Crni petak, verovatno će doći do porasta interesovanja kupaca. Slično tome, planovi za prebacivanje cena na model pretplate dovešće do novog načina ponašanja potrošača. Pošto troškovi oblaka variraju u zavisnosti od upotrebe, ove vrste poslovnih odluka će imati uticaja na njih.

4. Automatsko proširenje prednosti elastičnosti računarstva na druge usluge u oblaku

Elastičnost i skalabilnost oblaka je ekonomski idealna za radna opterećenja sa promenljivim obrascima potrošnje oblaka. Preduzeće za emitovanje video zapisa bilo je u mogućnosti da uspostavi odnos jedinične cene između cene usluga računarstva u oblaku i odgovarajućih pokretača poslovne potražnje (kao što je cena računara po pretplatniku) na osnovu statističke analize. Ovo je omogućilo kompaniji da uskladi svoje potrebe za računarstvom sa obrascima poslovne potražnje i predvidi potrošnju u oblaku sa više od 95 odsto tačnosti. Ova sposobnost preciznog usklađivanja potražnje sa potrebama omogućila je kompaniji da bolje raspoređuje potrošnju.

5. Razdvajanje mape puta za ekonomiju oblaka od mape puta za arhitekturu oblaka

Kada grade poslovni slučaj u oblaku, preduzeća često pretpostavljaju optimistične nivoe korišćenja oblaka. Ovo povećava projektovane uštede jer, uprkos obećanju dinamički skalabilnog kapaciteta u oblaku koji se može prilagoditi zahtevima aplikacija, realnost je da većina kompanija završi sa nižim korišćenjem resursa u oblaku nego što su se nadali. Dok neka preduzeća sa naprednom arhitekturom zasnovanom na oblaku vide stope iskorišćenja resursa veće od 60 procenata, većina kompanija pada ispod 30 procenata — i u nekim slučajevima, ispod 10 procenata.

Visoke stope iskorišćenja bar delimično zavise od arhitekture koja je sposobna da ih podrži. Na primer, automatsko skaliranje računarskih resursa može značajno poboljšati korišćenje, ali samo ako je arhitektura aplikacije nadograđena. Nažalost, poslovne mape u oblasti ekonomije u oblaku i arhitekture često se razvijaju u relativnoj izolaciji jedna od druge, što dovodi do poslovnih slučajeva fokusiranih na stope korišćenja koje se ne mogu podržati. Iz tog razloga, kompanije moraju čvrsto da povežu poslovni slučaj u oblaku sa transformacijom arhitekture oblaka.

6. Migracija svih radnih opterećenja u oblak, bez obzira na njihov obim ili tip

Ekonomija obima je omogućila isporuku boljih prinosa, u vidu uštede troškova i/ili boljih poslovnih rezultata, od onoga što mnoge kompanije mogu da urade same na licu mesta.

To, međutim, ne znači da svako radno opterećenje treba da se migrira u oblak. Nedavni slučajevi preseljenja velikih radnih opterećenja, posebno usluga skladištenja, iz oblaka u sopstvenu prilagođenu lokalnu infrastrukturu su primer za to. Obim i homogenost ovih radnih opterećenja mogu stvoriti lokalnu ekonomiju koja je ekvivalentna ili bolja od onih koje nude dobavljači u oblaku. Iz tog razloga, kompanije koje imaju okruženje sa malim brojem masovnih radnih opterećenja moraju da budu selektivne u usvajanju oblaka.

Oblak je prostor koji se brzo razvija i zahteva usmerenost pažnje na promene u finansijskom modeliranju. Da bi preduzeća ostvarila obećanu vrednost, potrebna im je snažna sposobnost da donose zdrave poslovne odluke i kontinuirano upravljaju potrošnjom na osnovu fundamentalnog razumevanja ekonomije oblaka. Kako se potrošnja oblaka eksponencijalno povećava i postaje sve važnija za poslovanje, sposobnost efikasnog upravljanja ekonomijom oblaka će razlikovati kompanije koje imaju aspiracije u oblaku od onih koje su pronašle vrednost oblaka.

Izvor teksta: https://www.mckinsey.com/

Izvor slike: https://www.computerweekly.com/