Kako poremećaji na tržištu menjaju najveći svetski ekosistem

Građevinska industrija i njen širi ekosistem podižu zgrade, infrastrukturu i industrijske strukture koje su temelj ekonomije i ključne su za svakodnevni život. Uspešno je isporučio sve izazovnije projekte, od podmorskih tunela do nebodera. Međutim, industrija je takođe u mnogim aspektima poslovala nezadovoljavajuće tokom dužeg perioda. Pandemija COVID-19 možda je još jedna kriza koja pustoši industriju koja ima tendenciju da bude posebno ranjiva na ekonomske cikluse.

Faktori spoljnog tržišta, u kombinaciji sa fragmentiranom i složenom dinamikom industrije i sveukupnom averzijom prema riziku, promenili su promene i teškim i sporim. Izgleda da je kriza COVID-19 dramatično ubrzala poremećaj ekosistema koji je započeo znatno pre krize. U takvim vremenima je važnije nego ikad za glumce da pronađu zvezdu koja će voditi kako će izgledati sledeća normala i doneti hrabre, strateške odluke da postanu pobednici.

Mnoge studije su ispitale pojedinačne trendove poput modularne konstrukcije i održivosti. Ovaj izveštaj pruža procenu načina na koji će se kombinovati čitav niz poremećajnih trendova da bi se ozbiljno preoblikovala industrija. Istraživanje gradi buduće scenarije zasnovane na više od 100 razgovora sa stručnjacima i rukovodiocima, iskustvom iz prve ruke usluživanjem klijenata širom ekosistema, i pregledom drugih industrija i njihovim putevima transformacija. Potvrdili smo trendove i scenarije koji su se pojavili sprovodeći istraživanje o 400 lidera globalne industrije. Konačno, kvantitativno smo modelirali skupove vrednosti i profita u lancu vrednosti na osnovu današnjih podataka kompanije i formulisali buduće scenarije. Pronašli smo neodoljive dokaze da će poremećaji dotaknuti sve delove industrije i da je već počeo da raste.

Rezultati naših istraživanja:

Građevinarstvo je najveća industrija na svetu, ali i pored krize ne uspeva dobro. Ekosistem predstavlja 13 procenata globalnog BDP-a, ali građevinarstvo beleži blagi rast produktivnosti od jedan procenat godišnje u poslednje dve decenije. Prekoračenja vremena i troškova su norma, a ukupna zarada pre kamata i poreza (EBIT) iznosi samo oko 5 procenata uprkos prisutnosti značajnog rizika u industriji.
Devet smena radikalno će izmeniti način na koji se realizuju građevinski projekti – a slične industrije su već doživele mnoge smene. Kombinacija potreba za održivošću, pritiska troškova, nedostatka veština, novih materijala, industrijskog pristupa, digitalizacije i nove vrste igrača izgleda da će transformisati lanac vrednosti. Naredni pomaci uključuju produktizaciju i specijalizaciju, pojačanu kontrolu lanca vrednosti i veću koncentraciju na kupca i brendiranje. Konsolidacija i internacionalizacija stvoriće potrebnu meru koja će omogućiti veće nivoe ulaganja u digitalizaciju, istraživanje i razvoj i opremu, te održivost kao i ljudski kapital.
Kriza COVID-19 ubrzaće promene koje su već počele da se dešavaju u obimu. Naše istraživanje sugeriše da će industrija pet do deset godina izgledati radikalno drugačije. Više od 75 odsto ispitanika u našem izvršnom istraživanju složilo se da će se devetero smena verovatno desiti, a više od 60 odsto veruje da će se verovatno dogoditi u narednih pet godina. Već vidimo konkretne znake promena: na primer, stalni udeo na tržištu modularne izgradnje novih projekata izgradnje nekretnina u Severnoj Americi je porastao za 50 procenata u periodu od 2015. do 2018. godine, potrošnja na istraživanje i razvoj među vodećih 2500 građevinskih firmi u svetu porasla je za približno 77 odsto od 2013. godine, a pojavila se nova vrsta igrača koja će voditi promenu. Dve trećine ispitanika veruje da će COVID-19 dovesti do ubrzanja transformacije, a polovina je već povećala ulaganja u tom pogledu.
Godišnji profitni fond od 265 milijardi dolara čeka poremećaje. Lanac vrednosti koji pruža približno 11 biliona dolara globalne dodate vrednosti i 1,5 biliona dolara globalnog fonda profita izgleda predviđen za remont. U scenariju koji se zasniva na analizama i ekspertskim razgovorima prema klasi imovine, snažno pogođeni segmenti mogli bi imati vrtoglavih 40 do 45 procenata postojeće dodane vrednosti u riziku, čak i kada se ekonomski ispad iz COVID-19 smanji – vrednost koja bi se mogla prebaciti na nove aktivnosti kao što su kao van proizvodnje, do viška kupaca ili do novih izvora zarade. Ako igrači u građevinskom ekosistemu zabeleže vrednost koja je u pitanju, ukupni profitni fondovi mogli bi se skoro udvostručiti, sa sadašnjih 5 na 10 procenata. Opseg i tempo promena i odgovarajući odgovor uveliko će se razlikovati između nekretnina, infrastrukture, i industrijsku izgradnju – ali na sve njih će uticati. Igrači koji se brzo kreću i uspevaju da radikalno nadmaše svoje konkurente mogli bi privući lavovski deo od 265 milijardi dolara nove i pomerajuće zarade i videti procene sličnije onim startapa iz Silicijske doline od tradicionalnih građevinskih firmi.
Da bi preživeli i uspevali, odgovorni moraju da odgovore. Svi akteri u građevinskom lancu vrednosti trebaće da razviju svoje strategije za rešavanje ili vođenje poremećaja. Ovo se posebno odnosi na inženjering i dizajn, distribuciju materijala i logistiku, generalno ugovaranje i specijalizovano podugovaranje, za koje će se verovatno suočiti komoditizacija i opadajući udeo vrednosti u delovima svojih aktivnosti. Kompanije mogu da pokušaju da odbrane svoje pozicije i da se prilagode promenljivom okruženju ili se ponovo pronađu kako bi iskoristili promene u industriji. Svi će morati ulagati u one koji omogućavaju razvoj poput agilnih organizacija.
Investitorima se savetuje da koriste predviđanja o odnosnim promenama u svojoj investicionoj aktivnosti i imaće dovoljno mogućnosti za generisanje alfa. Donosioci politika trebalo bi da pomognu industriji da postane produktivnija i da ostvari bolje rezultate stanovanja i infrastrukture za građane. A vlasnici imaju koristi od boljih struktura po nižim troškovima ako igraju svoju ulogu u ostvarivanju promena.

McKinsey