Preispitivanje kancelarijskog i radnog života nakon COVID-19
Pandemija je primorala kompanije na usvajanje novih načina rada. Organizacije moraju preispitati svoj rad i ulogu kancelarija u stvaranju sigurnih, produktivnih i ugodnih poslova i života zaposlenih.
COVID-19 je doneo do sada neviđene ljudske i humanitarne izazove. Mnoge kompanije širom sveta su se pokrenule tom prilikom, delujući brzo kako bi zaštitile zaposlene i prešle na novi način rada, koji čak ni najekstremnijim planovima za kontinuitet poslovanja nisu bili predviđeni. U svim industrijama, lideri će koristiti lekcije iz ovog opsežnog eksperimenta „od kuće do kuće“ da preispitaju kako se posao radi – i kakve uloge treba da igraju – na kreativan i smeo način.
Promena stavova o ulozi kancelarije
Pre pandemije, uobičajena mudrost bila je da su kancelarije kritične za produktivnost, kulturu i pobedu u ratu za talent. Kompanije su se intenzivno takmičile za prvoklasni prostor u većim urbanim centrima širom sveta, a mnoge su se fokusirale na rešenja za koja se smatralo da promovišu saradnju. Prostor, dizajniranje otvorenih kancelarija, hoteli i saradnja bili su ključ.
Ali procene sugerišu da je početkom ovog aprila 62 odsto zaposlenih Amerikanaca radilo kod kuće tokom krize u poređenju sa oko 25 odsto pre nekoliko godina. Tokom pandemije mnogi su bili iznenađeni time koliko su brzo i efikasno usvojene tehnologije za videokonferencije i druge oblike digitalne saradnje. Za mnoge su rezultati bolji nego što su mogli zamisliti.
Prema McKinsey istraživanju, 80 posto ispitanih ljudi izvestilo je da uživaju radeći od kuće. Četrdeset i jedan procenat kaže da su produktivniji nego što su bili ranije, a 28 procenata da su podjednako produktivni. Mnogi zaposleni oslobođeni dugim putovanjima pronašli su produktivnije načine da provedu to vreme, uživali su u većoj fleksibilnosti u uravnoteživanju ličnog i profesionalnog života i odlučili su da više vole da rade od kuće, nego iz kancelarije. Mnoge organizacije misle da mogu pristupiti novim bazama talenata sa manje lokacijskih ograničenja, usvojiti inovativne procese za povećanje produktivnosti, stvoriti još jaču kulturu i značajno smanjiti troškove nekretnina.
Te iste organizacije se raduju ponovnom otvaranju i njegovim izazovima. Pre nego što vakcina bude dostupna, kancelarijsko iskustvo verovatno neće ostati onako kako je bilo pre pandemije. Mnoge kompanije će od zaposlenih zahtevati da nose maske, redizajniraju prostore kako bi se osiguralo fizičko distanciranje i ograničilo kretanje u zagušenim mestima (na primer, liftovi i ostave). Kao rezultat, čak i nakon ponovnog otvaranja, odnos prema kancelarijama verovatno će se nastaviti razvijati.
Ali da li je moguće da su zadovoljstvo i produktivnost koju ljudi doživljavaju radeći iz domova rezultat društvenog kapitala izgrađenog kroz bezbroj sati razgovora, hladnjaka za vodu i društvenih angažmana pre početka krize? Da li će korporativne kulture i zajednice vremenom erodirati bez fizičke interakcije? Da li će doći do narušavanja planiranih i neplaniranih trenutaka saradnje? Da li će biti manje mentorstva i razvoja talenata? Da li je rad od kuće uspeo samo zato što se smatra privremenim, a ne stalnim?
Realnost je da su obe strane teorije verovatno u pravu. Svaka organizacija i kultura su različiti, kao i okolnosti svakog pojedinog zaposlenog. Mnogi su uživali u ovom novom iskustvu; ostali su umorni od toga. Ponekad su isti ljudi u različitim periodima doživljavali različite emocije i nivoe sreće ili nesreće. Povećana je produktivnost zaposlenih koji obavljaju razne vrste poslova; za druge je suprotno. Mnogi oblici virtualne saradnje dobro funkcionišu; drugi ne. Neki ljudi dobijaju mentorstvo i učestvuju u ležernim, neplaniranim i važnim razgovorima sa kolegama; drugi nedostaju.
Izvor; McKinsey