SARADNJA ZA ZAJEDNIČKO DOBRO: JAVNO PRIVATNO PATNERSTVO

Komunikacija podacima između javnog i privatnog sektora predstavlja veliku šansu za rešavanje nekih od najtežih izazova u društvu, ali je potreban holistički okvir za upravljanje podacima kako bi se pomoglo u izgradnji poverenja i rešavanju rizika.

Kako se tehnologije četvrte industrijske revolucije nastavljaju razvijati, uloga podataka postala je nesporna. U nastojanju da izvuku još veću vrednost od podataka, organizacije sve više povezuju različite skupove podataka, što je praksa koja je jedan od primarnih faktora koji oblikuju današnju globalnu ekonomiju. Od 2017. do 2019. godine, starosna dob preduzeća koja formiraju partnerstva vezana za podatke povećala se sa 21% na 40%. Sve veći deo poslovnih konkurenata takođe odlučuje da poveže svoje podatke – sa 7% na 17%. Sve u svemu, McKinsei procenjuje da bi povezivanje podataka preko institucionalnih i geografskih granica moglo stvoriti oko 3 triliona dolara godišnje u ekonomskoj vrednosti do 2020. godine.

Primena komercijalnih praksi za razmenu podataka kako bi se suočili sa humanitarnim i razvojnim izazovima (u oblastima kao što su siromaštvo, javno zdravlje, životna sredina i održiva poljoprivreda) takođe dobija na zamahu. Kolaboracije podataka koje uključuju angažovanje privatnih kompanija, istraživačkih institucija i vladinih agencija koje pomažu u rešavanju javnih problema nude veliko obećanje. Ipak, iako je do sada bilo nekih impresivnih rezultata iz javno-privatnog partnerstva, još uvek postoji nekoliko globalnih priča o uspehu gde se lični podaci velikih razmera, komercijalno kontrolisani, koriste za opšte dobro. Zapetljan skup pravnih, tehničkih, socijalnih, etičkih i komercijalnih rizika stvorio je okruženje u kojem su podsticaji za inovacije zastali. A nedostatak poverenja među pojedincima i institucijama stvara još veću neizvesnost.

S obzirom na rizike i izazove, lideri mogu lako da se odreknu sprovođenja javno-privatnih partnerstava. Međutim, troškovi neaktivnosti mogu biti ogromni. Prema rečima direktora UN Global Pulse, nedostatak inovacija podataka rezultira neuspehom da se zaštiti javnost od štetnih posledica koje se mogu sprečiti

Kako onda lideri mogu najbolje izbalansirati imperativ inovacija za opšte dobro sa potrebom da se zaštite od novih rizika?

Na osnovu rezultata niza globalnih radionica i samita sa poslovnim, vladinim, akademskim i civilnim liderima i stručnjacima i praktičarima, Svetski ekonomski forum, u saradnji sa McKinsei & Compani, izneo je holistički okvir upravljanja osmišljen da pomogne liderima da ojača poverenje, izbalansira konkurentne interese i ostvari uticaj.

Saradnja na podacima za opšte dobro: Omogućavanje poverenja i inovacija kroz javno-privatna partnerstva – rezimira ključne nalaze. Iz perspektive zainteresovanih strana, ovaj izveštaj se prvenstveno fokusira na komercijalne subjekte koji funkcionišu kao nosioci podataka sa strane ponude (posebno mreža mobilnih operatera, finansijskih usluga, zdravstva i sektora socijalnih medija) i, sa potražnje međunarodnih organizacija i sistema Ujedinjenih nacija.

Jačanje poverenja da bi se postigao uticaj

Dok sve veći broj dokaza pokazuje vrednost saradnje između javnog i privatnog sektora, izazovi i rizici ostaju zastrašujući. Međusobno povezana pitanja vezana za bezbednost, privatnost, komercijalni rizik, prekogranični protok podataka, zabrinutost za reputaciju, propisan proces i regulatorna nesigurnost služe stvaranju okruženja koje funkcioniše sporo i namerno. Zabrinutost je duboki i rastući nedostatak poverenja među pojedincima, institucijama i vladama.

Jačanje poverenja zahteva će niz koordinisanih aktivnosti koje se odnose na ekonomiju, operacije i upravljanje saradnjom između javnog i privatnog sektora. Bez ove saradnje, ova partnerstva će se suočiti sa poteškoćama u balansiranju tenzija između potrebe da se zaštite podaci i mogućnosti za inovacije u njegovoj upotrebi.

Usklađivanje sa zajedničkim taksonomijama može poslužiti kao početni korak za različite zajednice zainteresovanih strana da ostvare zajedničke ciljeve na konkretne načine. Shodno tome, Svetski ekonomski forum je stigao do šest dimenzija poverenja:

• Bezbednost;
• Odgovornost;
• Transparentnost;
• Auditabilnost;
• Kapital;
• Etika.

Uspostavljanje okvira zasnovanog na dokazima

Kroz seriju globalnih radionica, ekspertskih intervjua i analiza korišćenja, Svetski ekonomski forum je uspostavio okvir zasnovan na dokazima dizajniran da identifikuje specifične oblasti za jačanje poverenja. Naglasak pristupa na iterativnom usklađivanju, konzistentnoj komunikaciji i sveobuhvatnom upravljanju ima za cilj da pomogne zainteresiranim stranama da shvate i odgovore na pragmatične i praktične načine. Ovaj holistički pristup identifikuje pet područja – usklađivanje učesnika, odgovorno upravljanje podacima, stvaranje i validaciju uvida, usvajanje uvida i ekonomsku održivost i stabilnost – za jačanje poverenja i katagolizovanje delovanja.

1. Postizanje usklađenosti aktera na početku partnerstva. Prvi korak ka efikasnoj saradnji podataka je da se svi relevantni akteri – uključujući vladu, industriju, civilno društvo, nevladine organizacije i pojedinačne proizvođače podataka – usklade sa izjavom o zajedničkoj vrednosti i da dobiju uverenja da postoji dugoročna obaveza svih strana.
2. Uspostavljanje odgovornog upravljanja podacima. Ova faza ima za cilj uspostavljanje pravnog, pravednog pristupa korišćenju podataka. Opseg upravljačkih pitanja proteže se van privatnosti i zaštite podataka kako bi obuhvatio širi skup pitanja koja se odnose na posredovanje pojedinaca i zaštitu od štetnih posledica po grupu u korišćenju demografski identifikovanih informacija.
3. Davanje uvida koji su tačni, nepristrasni i objašnjivi. Što se tiče poverenja, zabrinutost u ovoj fazi je višeslojna: unos podataka treba biti legitimno prikupljen, potpun i tačan; obrada podataka treba da bude pouzdana, ponovljiva i interpretativna; i izvedeni i pakovani izlazi treba da budu validni, fer i interoperabilni unutar definisanog konteksta.
4. Osigurati donosiocima odluka alate, procese i podršku za delovanje na osnovu novih saznanja. Najčešće nastaju prepreke usvajanju podataka zbog izazova u implementaciji proizvoda sa podacima i / ili nedostatka usklađenosti oko praćenja i procene uspešnosti nove odluke -izrada procesa.
5. Obezbeđivanje dugoročne ekonomske održivosti. S obzirom na to da su mnoge postojeće kolaboracije prvobitno obezbeđenje od strane donatora (ili su počele kao donacije “data-filantropije” iz privatnog sektora), pitanje održive ekonomije je istorijski manje prioritetno za kolaboracije podataka. Međutim, kako sazrevaju podaci u ranim fazama, pitanje kako uspostaviti održivu ekonomiju promovisalo je potrebu za više holističkim okvirom izazova.

Rešavanje najsloženijih globalnih izazova u društvu, donošenje najboljih odluka u vreme krize i praćenje napretka u ostvarivanju ciljeva UN-a za održivi razvoj zahtevaju pristup najopsežnijim, pravovremenim i potpunim skupovima dostupnih podataka. To neće biti moguće bez snažne saradnje između javnog i privatnog sektora.