Omogućavanje finansiranja privatnog sektora u infrastrukturi novih tržišta

Tri poluge mogu pomoći vladama i institucijama za finansiranje razvoja da povećaju finansiranje privatnog sektora za infrastrukturu, sužavajući neke od najvećih nedostataka u investiranju u tom sektoru.

Zemlje u razvoju moraće da ulože više od 2 biliona dolara godišnje u infrastrukturu samo da bi održale korak sa predviđenim rastom BDP-a u narednih 15 godina, ali mnoge od njih suočene su sa izazovima u aktiviranju resursa za finansiranje ove investicije. Da bi se zatvorio jaz, vlade u ovim zemljama, zajedno sa svojim partnerima u institucijama za finansiranje razvoja (DFI), moraće da omoguće finansiranje infrastrukture privatnog sektora. U ovom tekstu se vidi da su rešenja na vidiku: dostupni su inovativni pristupi koji bi mogli pokrenuti eksponencijalno povećanje privatnog finansiranja.

U tekstu predstavljamo tri vrste inicijativa i inovacija koje vlade i DFI mogu razmotriti radi uspostavljanja infrastrukture kao vrstu imovine koja se može istražiti. Prvo, mogu da povećaju raspoloživost sredstava (likvidnost) domaćih i međunarodnih dobavljača kapitala. Drugo, mogu povećati obim ulaganja spajanjem pojedinačnih projekata i pružanjem portfelja proizvoda u koji takvi dobavljači kapitala mogu da ulažu. Treće, mogu se pozabaviti nedostacima u upravljanju i sposobnostima koji često ometaju ulaganja u privatni sektor.

Ove ideje i uvidi zasnivaju se na razgovorima sa liderima komercijalnih banaka, investitorima iz privatnog sektora, programerima infrastrukture i operaterima i donosiocima politika na tržištima u nastajanju.

Izazov i prilika za razvoj infrastrukture u ekonomijama u nastajanju

McKinsei procenjuje da će se, na osnovu referentnih nivoa potrošnje, godišnja investicija Afrike u energetsku infrastrukturu morati povećati sa 33 milijarde dolara u 2015. na oko 55 milijardi 2025. Tokom istog perioda, godišnja ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu moraju se povećati sa 20 milijardi dolara u 2015. na oko 45 milijardi USD 2025. Bitne dodatne investicije biće potrebne i u vodovodnu i telekomunikacionu infrastrukturu.

Zahtevi za dodatnim, velikim investicijama u infrastrukturu su jednako akutni u ostalim regionima u razvoju i s vremenom će se samo povećavati. McKinsei Global Institute (MGI) predviđa da će svet morati da uloži u proseku 3,7 biliona dolara u puteve, železnice, luke, aerodrome, struju, vodu i telekomunikacije svake godine do 2035. godine kako bi išao u korak sa predviđenim rastom BDP-a. Ekonomije u nastajanju predstavljaće gotovo dve trećine te investicione potrebe i finansiranje koje je potrebno još više povećati kako bi ispunilo ciljeve UN-ovog održivog razvoja.

Ipak, mnoge zemlje u razvoju imaju značajne razlike između svojih trenutnih obaveza u pogledu potrošnje i procenjene potrebe. Nova analiza MGI pokazuje da su neke od najvećih razlika u potrošnji u Indoneziji i Meksiku, dok se Brazil, Indija, Saudijska Arabija i Južna Afrika takođe suočavaju sa značajnim nedostacima. S druge strane, Kina je uložila dovoljno da premaši svoje potrebe za predviđenom infrastrukturom i sigurno će trebati da potroši manje kao udeo u BDP-u nego što je imala u prošlosti.

Iako su vlade mnogih ekonomija u nastajanju ostvarile značajan napredak u poslednjim decenijama u povećanju investicija u infrastrukturu, one se sve više suočavaju sa budžetskim ograničenjima u održavanju te investicije iz javnih izvora. Ukupni nivoi duga u javnom sektoru u ekonomijama u usponu stoje na rekordnim nivoima, a mnoge zemlje beleže da se budžetski deficit povećava poslednjih godina. Zbog toga je neophodno da vlade otključaju veća ulaganja u infrastrukturu i finansiranje privatnog sektora, i stranih i domaćih. Gledajući unapred, taj imperativ postaće sve hitniji jer vlade nastoje da udovolje potrebama rastuće populacije u mnogim zemljama u razvoju i rešavaju kritične nedostatke u infrastrukturi kako bi omogućio širi ekonomski razvoj.

Obezbeđenje putem uverljivog pristupa tržištu i „portfelja proizvoda“ za investitore

Pored gore navedenih intervencija, analiza studija slučaja širom sveta otkriva da portfeljski pristup ponudi „infrastrukturnim“ investicijskim „proizvodima“ koji zadovoljavaju ciljeve povratka rizika potencijalnih investitora može biti prilično uspešan. Studije slučajeva pokazuju da ovo dobro funkcioniše kada vlade usvoje aktivnu strategiju prelaska na tržište kako bi upozorile ove proizvode na pažnju investitora. Portfeljski pristup finansiranju infrastrukture može se usvojiti na različitim nivoima razvoja bilo na saveznom, pokrajinskom, državnom, okružnom ili opštinskom nivou.

Portfeljski pristup predstavlja važnu inovaciju u odnosu na tradicionalne pristupe za privlačenje investicija. Finansijski instrumenti koji se mogu istražiti dobijaju njihove novčane tokove iz višestrukih infrastrukturnih projekata potencijalno iz više različitih klasa imovine, a ne iz jednog infrastrukturnog projekta. Vlade koje koriste portfeljski pristup kreiraju meni trgovačkih instrumenata kako bi privukle različite grupe investitora. Na primer, oni nadilaze prosto nudeći jedinice u infrastrukturnom fondu koji mogu biti privlačni za finansijske investitore. Umesto toga, oni nude varijante proizvoda, poput kontrolnog udela u infrastrukturnim platformama, koji mogu biti privlačniji strateškim investitorima.

Portfeljski pristup nudi nekoliko prednosti vladama. Kao prvo, ona omogućava ulaganja šire grupe investitora i na taj način otvara pristup većem fondu kapitala. Štaviše, omogućava finansiranje komercijalno neizvedivih infrastrukturnih projekata spajanjem s komercijalno održivim projektima. Ovaj pristup takođe olakšava finansiranje Greenfield projekata spajanjem sa Brovnfield projektima. Omogućuje centralizaciju planiranja infrastrukture, što zauzvrat vodi ka optimalnom prioritizaciji projekata.

Za koristan primer portfeljnog pristupa, vraćamo se u Indiju. Odbor za hartije od vrednosti i razmenu promoviše upotrebu fondova za investiranje u infrastrukturu (InvITs), javno kotiranih infrastrukturno investicionih fondova koji ulažu u portfelje infrastrukturnih projekata. Postoje dve javne liste InvITs Sterlite Pover’s India Grid Trust i IRB InvIT fond razvojnih programera. Pozivi omogućavaju pojedincima i firmama da ulažu relativno male količine kapitala u infrastrukturne projekte u zamenu za prihod proporcionalan njihovoj investiciji.

McKinsey